Navigacija kroz razvijajući pejzaž veštačke inteligencije: regulativa, inovacije, rizici i društvena transformacija

• Dinamika tržišta veštačke inteligencije i trenutni pejzaž
• Nove tehnologije i ključni događaji u veštačkoj inteligenciji
• Glavni igrači i promenljive konkurentske dinamike
• Projekcije i faktori rasta u sektoru veštačke inteligencije
• Geografski trendovi i regionalni uvidi u tržište
• Očekivani razvoj i strateški pravci
• Ključni izazovi i nove prilike u veštačkoj inteligenciji
• Izvori i reference

“Meseci jun i rani jul 2025. godine bili su dinamični za optičke i fotonske tehnologije, sa probojem u oblastima komunikacija, kvantne fotonike, LIDAR-a, slikanja, AR/VR optike i biomedicinskih aplikacija.” (izvor)

Dinamika tržišta veštačke inteligencije i trenutni pejzaž

Tržište veštačke inteligencije (AI) 2025. godine karakteriše brza inovacija, razvijajući regulativni okviri, povećana svest o rizicima i dubok društveni uticaj. Do jula 2025. godine, globalna potrošnja na AI se procenjuje na preko 300 milijardi dolara, što odražava godišnju stopu rasta (CAGR) od više od 25% od 2020. Ovaj porast je izazvan napretkom u generativnoj veštačkoj inteligenciji, obradi prirodnog jezika i autonomnim sistemima, pri čemu sektori poput zdravstvene zaštite, finansija i proizvodnje prednjače u usvajanju.

Regulativa: Vlade širom sveta pojačavaju napore na regulaciji AI. Akt o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, koji je stupio na snagu 2024. godine, postavlja globalne standarde za upravljanje rizicima u vezi sa AI, naglašavajući transparentnost, odgovornost i ljudski nadzor (Evropska komisija). Sjedinjene Američke Države su uvele Zakonski akt o pravima AI, fokusirajući se na etičku upotrebu i zaštitu potrošača, dok Kina nastavlja da unapređuje svoje standarde veštačke inteligencije u skladu sa ciljevima nacionalne bezbednosti i socijalne stabilnosti (SCMP).

Inovacija: Tempo inovacija u AI ostaje neprekidan. Generativni AI modeli, poput OpenAI-ovog GPT-5 i Google-ovog Gemini Ultra, postavljaju nove standarde u razumevanju jezika i multimodalnim sposobnostima (OpenAI). Otkriće lekova vođeno AI-jem, personalizovana medicina i autonomna vozila prelaze iz probnih faza u komercijalnu primenu. Startupi i tehnološki divovi ulažu znatna sredstva u AI čipove, edge computing i okvire odgovornog AI-ja kako bi zadržali konkurentsku prednost (CB Insights).

Rizici: Kako AI sistemi postaju sve prisutniji, zabrinutosti oko pristrasnosti, lažnih vesti i sajber bezbednosti se pojačavaju. Proliferacija deepfake-ova i sadržaja generisanog putem AI-a je izazvala nove alate za detekciju i regulatorna ispitivanja. Prema Globalnom izveštaju o rizicima Svetskog ekonomskog foruma iz 2024. godine, lažne informacije vođene AI-jem rangiraju se među pet globalnih rizika, što naglašava potrebu za čvrstim zaštitnim merama i javnom svešću.

Društveni uticaj: Društveni otisak AI-ja se širi. Iako automatizacija zamenjuje neka radna mesta, ona takođe stvara nove uloge u etici AI-ja, upravljanju podacima i saradnji čovek-AI. Javno mnjenje je pomešano: anketa Pew Research pokazuje da 62% ispitanika smatra da će AI poboljšati kvalitet života, ali 48% se brine za privatnost i sigurnost posla. Izazov za 2025. i dalje je da se postigne ravnoteža između inovacija i etičkog upravljanja, osiguravajući da koristi od AI budu široko deljene.

Nove tehnologije i ključni događaji u veštačkoj inteligenciji

Do jula 2025. godine, veštačka inteligencija (AI) se nalazi na prekretnici, oblikovana brzom inovacijom, razvijajućim regulativnim okvirima i rastućom društvenom pažnjom. Globalno tržište veštačke inteligencije se procenjuje na preko 500 milijardi dolara u prihodima do kraja 2025., naglašavajući njen centralni ulogu u ekonomskoj i tehnološkoj transformaciji.

• Regulativa: Vlade širom sveta pojačavaju napore na regulaciji AI. Akt o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, koji je stupio na snagu 2024. godine, trenutno se primenjuje, postavljajući stroge zahteve za visokorizične AI sisteme i obavezujući transparentnost za generativne AI modele. Sjedinjene Američke Države su usledile sa Izvršnim naredbom o AI, fokusirajući se na bezbednost, građanska prava i inovacije. Kina nastavlja da unapređuje svoje upravljanje AI-jem, naglašavajući bezbednost podataka i odgovornost algoritama (SCMP).
• Inovacija: Godina 2025. je donela proboje u multimodalnom AI-u, sa modelima poput OpenAI-ovog GPT-5 i Google-ovog Gemini Ultra koji integrišu obradu teksta, slike i zvuka. AI agenti su sada sposobni za autonomno izvršavanje zadataka u različitim industrijama, od finansija do zdravstvene zaštite. Demokratizacija alata za razvoj AI ubrzava, sa open-source okvirima i cloud-platformama koje smanjuju prepreke za ulazak (VentureBeat).
• Rizici: Proliferacija deepfake-a, sajbernapada vođenih AI-jem i algoritamske pristrasnosti ostaju hitne brige. Globalni izveštaj o rizicima Svetskog ekonomskog foruma za 2025. godinu navodi lažne informacije generisane AI-jem i sistemsku pristrasnost među deset glavnih globalnih rizika (WEF). Regulatorska tela odgovaraju strožim zahtevima za reviziju i obavezama za praćenje u stvarnom vremenu.
• Društveni uticaj: Uticaj AI-ja na tržište rada je dubok, sa automatizacijom koja preoblikuje profile radnih mesta i stvara potražnju za novim veštinama. Obrazovni sistemi se prilagođavaju, integrišući pismenost o AI-ju u kurikulume. Javno mnjenje je pomešano: dok su rešenja za zdravstvenu zaštitu i klimu koja koristi AI široko prihvaćena, zabrinutosti o privatnosti, nadzoru i gubitku posla ostaju prisutne (Pew Research).

Ukratko, 2025. godina označava godinu bez presedana i povećane budnosti u AI-u, dok učesnici balansu inovacije sa etičkim i društvenim razmatranjima.

Glavni igrači i promenljive konkurentske dinamike

Do jula 2025. godine, pejzaž veštačke inteligencije (AI) definiše brza inovacija, pojačana konkurencija među glavnim igračima i razvijajući regulativni okviri. Sektor dominira nekoliko tehnoloških divova, uključujući Microsoft, Google DeepMind, OpenAI i Meta, svaki koristi ogromne računarske resurse i vlasničke podatke da bi pomerio granice generativnog AI-a, velikih jezičkih modela (LLMs) i multimodalnih sistema. U Aziji, Baidu i Huawei nastavljaju da ubrzavaju inovacije, posebno u obradi prirodnog jezika i edge AI.

• Regulativa: Akt o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, koji je stupio na snagu u junu 2025. godine, postavio je globalne standarde za upravljanje AI, naglašavajući transparentnost, upravljanje rizicima i etičke standarde (EU Digital Strategy). Sjedinjene Američke Države, iako manje preskriptivne, povećale su nadzor kroz Kancelariju za nacionalnu AI inicijativu, fokusirajući se na bezbednost i odgovornost (AI.gov).
• Inovacija: Objavljivanje OpenAI-ovog GPT-5 i Google-ovog Gemini Ultra početkom 2025. godine pojačalo je trku za superiornost modela, pri čemu oba modela prelaze 2 triliona parametara i pokazuju napredne sposobnosti rezonovanja i multimodalne mogućnosti (SemiAnalysis). Open-source konkurenti, kao što su Mistral AI i Anthropic, stiču popularnost nudeći transparentne, prilagodljive modele za preduzeća i istraživačku upotrebu.
• Rizici: Brige oko deepfake-a, lažnih vesti i sajbernapada AI-jem izazvale su pozive za strožim kontrolama i praćenjem u stvarnom vremenu. Proliferacija autonomnih agenata i sintetičkih medija dovela je do novih regulatornih predloga u SAD-u i Aziji, sa ciljem ravnoteže između inovacija i društvene bezbednosti (Svetski ekonomski forum).
• Društveni uticaj: Integracija AI-ja u zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i kreativne industrije ubrzava produktivnost, ali takođe postavlja pitanja o gubitku poslova i algoritamskoj pristrasnosti. Prema izveštaju McKinsey-a, generativna AI bi mogla dodati do 4,4 triliona dolara godišnje globalnoj ekonomiji, ali jednak pristup i etička primena ostaju ključni izazovi.

Ukratko, 2025. godina označava ključnu godinu za AI, sa glavnim igračima koji oblikuju konkurentski pejzaž usred pooštrene regulative, proboja u inovacijama i rastuće društvene pažnje.

Projekcije i faktori rasta u sektoru veštačke inteligencije

Sektor veštačke inteligencije (AI) je spreman za značajnu transformaciju do 2025. godine, vođen spojem regulatornih dešavanja, brze inovacije, novih rizika i dubokih društvenih uticaja. Prema nedavnim prognozama, globalno tržište AI se očekuje da dostigne preko 300 milijardi dolara u prihodima do 2025. godine, što odražava godišnju stopu rasta (CAGR) od više od 20% od 2020. godine.

• Regulativa: Vlade širom sveta pojačavaju napore na regulaciji AI. Akt o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, koji će se potpuno primeniti 2025. godine, uspostavlja stroge smernice za visokorizične AI aplikacije, naglašavajući transparentnost, odgovornost i ljudski nadzor (EU AI Act). U Sjedinjenim Američkim Državama, izvršna naredba administracije Bajden o sigurnom, bezbednom i pouzdanom AI je navela federalne agencije da primene nove standarde za bezbednost AI i etičku upotrebu (Bela kuća).
• Inovacija: Tempo inovacija u AI nastavlja da se ubrzava, sa generativnom AI, multimodalnim modelima i edge AI koji vode put. U 2025. godini, više od 60% preduzeća se očekuje da integriše generativni AI u svoje radne tokove, u poređenju sa 15% u 2023. (Gartner). Startupi i tehnološki divovi ulažu velika sredstva u AI čipove, efikasnost modela i aplikacije specifične za domenu.
• Rizici: Kako AI sistemi postaju sve prisutniji, zabrinutosti oko pristrasnosti, lažnih vesti i rizika od sajber napada se pojačavaju. Proliferacija deepfake-ova i sintetičkih medija je izazvala pozive za robusnim alatima za detekciju i digitalnim vodenim žigovima (Svetski ekonomski forum). Osim toga, rizik od gubitka posla ostaje ključni društveni izazov, sa procenama koje sugerišu da bi do 30% trenutnih poslova moglo biti pogođeno automatizacijom do 2030. godine (McKinsey).
• Društveni uticaj: Uticaj AI-ja na društvo je višeslojan. Dok rešenja za zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i održivost vođena AI-jem obećavaju značajne koristi, pitanja digitalne podele i algoritamske pravednosti ostaju prisutna. Donosioci politika i lideri industrije su sve više fokusirani na osiguranje jednakog pristupa i minimiziranje nenamernih posledica (OECD).

Ukratko, 2025. godina označava ključnu godinu za AI, dok sektor navigira složenim pejzažom regulacije, inovacija, upravljanja rizicima i društvene transformacije. Učesnici moraju uravnotežiti brzi tehnološki napredak sa odgovornim upravljanjem kako bi maksimizovali koristi AI-ja dok smanjuju njegove rizike.

Geografski trendovi i regionalni uvidi u tržište

Do sredine 2025. godine, globalni pejzaž veštačke inteligencije (AI) obeležen je značajnom geografskom divergencijom u regulaciji, inovaciji, upravljanju rizicima i društvenim uticajem. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Kina ostaju glavna središta razvoja AI, svaka oblikujući tržište sa različitim pristupima i prioritetima.

• Sjedinjene Američke Države: SAD i dalje vode u inovacijama u AI, vođeni snažnim ulaganjima rizičnog kapitala i prosperitetnim ekosistemom startupa. Prema CB Insights-u, američki startapi u oblasti AI su privukli više od 35 milijardi dolara u finansiranju u prvoj polovini 2025. godine, čineći skoro 45% globalnih ulaganja u AI. Regulativni napori ostaju fragmentisani, sa saveznim smernicama koje se fokusiraju na transparentnost i etičku upotrebu, dok su države poput Kalifornije i Njujorka usvojile strože zakone o privatnosti podataka i odgovornosti algoritama.
• Evropska unija: EU je učvrstila svoju poziciju globalnog lidera u regulaciji AI sa potpunom primenom Akta o veštačkoj inteligenciji početkom 2025. godine. Ovaj sveobuhvatan okvir naglašava nadzor zasnovan na riziku, zahtevajući rigorozno testiranje i sertifikaciju za visokorizične AI sisteme. Dok neki kritičari tvrde da bi regulatorna opterećenja mogla usporiti inovaciju, fokus EU na etičku AI je podstakao poverenje javnosti i pokrenuo rast u sektorima poput zdravstvene zaštite i finansija, gde je usklađenost konkurentska prednost.
• Kina: Kineska strategija vođena od strane vlade nastavlja da daje prioritet AI kao stubu ekonomskog i tehnološkog napretka. Zemlja je proširila svoje smernice o etici AI i uvela nove standarde za transparentnost algoritama. Kineski tehnološki giganti, uz podršku državnog finansiranja, brzo implementiraju generativni AI u proizvodnji, logistici i javnim uslugama. Međutim, zabrinutosti oko nadzora i privatnosti podataka ostaju prisutne, utičući na domaće i međunarodne percepcije.

Emergentna tržišta u jugoistočnoj Aziji, Bliskom Istoku i Latinskoj Americi takođe ulažu u AI, često se fokusirajući na lokalizovana rešenja za poljoprivredu, obrazovanje i urbana upravljačka pitanja. Prema McKinsey, očekuje se da će ove regije beležiti godišnje stope usvajanja AI od 30% do 2027. godine, vođene javno-privatnim partnerstvima i međunarodnom saradnjom.

U celini, stanje AI u 2025. godini odražava složenu interakciju između inovacija, regulacije i društvenih vrednosti, pri čemu regionalni pristupi oblikuju i prilike i rizike na globalnom tržištu.

Očekivani razvoj i strateški pravci

Do sredine 2025. godine, veštačka inteligencija (AI) se nalazi na prekretnici, oblikovana brzom inovacijom, razvijajućim regulativnim okvirima i sve intenzivnijim debatama o društvenim rizicima i koristima. Globalno tržište veštačke inteligencije se očekuje da dostigne preko 300 milijardi dolara u prihodima do kraja 2025. godine, naglašavajući njen centralni ulogu u ekonomskoj transformaciji.

• Regulativa: Vlade širom sveta ubrzavaju napore da uspostave sveobuhvatne regulative za AI. Akt o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, koji će se potpuno sprovoditi do kraja 2025. godine, uvodi stroge zahteve za transparentnost, upravljanje rizicima i odgovornost u visokorizičnim AI sistemima (Evropska komisija). U Sjedinjenim Američkim Državama, izvršna naredba administracije Bajden o sigurnom, pouzdanom i odgovornom veštačkom inteligencijom navela je federalne agencije da primene nove standarde bezbednosti AI i građanskih prava (Bela kuća).
• Inovacija: Tempo inovacija u AI ostaje neprekidan. Generativni AI modeli, poput OpenAI-ovog GPT-5 i Google-ovog Gemini Ultra, sada su sposobni za multimodalno rezonovanje, integraciju podataka u realnom vremenu i naprednu personalizaciju. Automatizacija vođena AI-jem reformiše sektore od zdravstvene zaštite do logistike, pri čemu McKinsey procenjuje da bi do 30% radnih sati moglo biti automatizovano do 2030. godine.
• Rizici: Zabrinutosti oko zloupotrebe AI-a, pristrasnosti i gubitka poslova se pojačavaju. Proliferacija deepfake-a i sistema autonomnog odlučivanja dovela je do poziva za jačim nadzorom. Globalni izveštaj o rizicima Svetskog ekonomskog foruma iz 2025. godine navodi lažne informacije generisane AI-jem i sajbernapade među pet glavnih globalnih rizika (WEF).
• Društveni uticaj: Društveni otisak AI-ja se širi. Iako alati vođeni AI-jom poboljšavaju pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, takođe pojačavaju digitalne podele i postavljaju etička pitanja o nadzoru i privatnosti. Poverenje javnosti u AI ostaje pomešano, sa anketom Pew Research iz 2024. godine koja pokazuje da 52% Amerikanaca više brine nego što se uzbuđuje zbog sve veće uloge AI-ja.

Ukratko, 2025. godina obeležena je dinamičnom interakcijom između regulatorne akcije, tehnoloških proboja, upravljanja rizicima i društvene prilagodbe. Strateški pravci za učesnike biće zasnovani na ravnoteži između inovacija i odgovornosti, osiguravajući da koristi od AI budu široko deljene dok se minimiziraju potencijalne štete.

Ključni izazovi i nove prilike u veštačkoj inteligenciji

Do jula 2025. godine, pejzaž veštačke inteligencije (AI) definiše brza inovacija, razvijajući regulativni okviri i pojačana društvena pažnja. Globalno tržište veštačke inteligencije se očekuje da dostigne preko 300 milijardi dolara u prihodima do kraja 2025. godine, naglašavajući njen transformacijski ekonomski potencijal. Međutim, ovaj rast dolazi sa značajnim izazovima i prilikama koje oblikuju buduću putanju AI-ja.

• Regulativa: Vlade širom sveta pojačavaju napore na regulaciji AI. Akt o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, koji će se potpuno primeniti 2025. godine, postavlja stroga pravila za visokorizične AI sisteme, naglašavajući transparentnost, odgovornost i ljudski nadzor (Evropska komisija). U Sjedinjenim Američkim Državama, izvršna naredba administracije Bajden o sigurnom, bezbednom i pouzdanom veštačkom inteligencijom je dovela do razvijanja sektorskih standarda (Bela kuća). Ove regulatorne mere imaju za cilj da umanje rizike, ali takođe postavljaju zabrinutosti o gušenju inovacija i stvaranju opterećenja za usklađenost, posebno za startape.
• Inovacija: Uprkos regulatornim preprekama, inovacije u AI idu punom brzinom. Generativni AI modeli, poput OpenAI-ovog GPT-5 i Google-ovog Gemini Ultra, pomeraju granice razumevanja prirodnog jezika i multimodalnih sposobnosti (OpenAI). Automatizacija vođena AI-jem reformiše industrije od zdravstvene zaštite do finansija, pri čemu McKinsey procenjuje da bi AI mogao dodati 4,4 triliona dolara godišnje globalnoj ekonomiji.
• Rizici: Proliferacija naprednih AI sistema donosi nove rizike, uključujući deepfake-ove, algoritamsku pristrasnost i sajber pretnje. Globalni izveštaj o rizicima Svetskog ekonomskog foruma iz 2025. godine ističe lažne informacije vođene AI-jem i gubitak posla kao glavne brige (WEF). Rešavanje ovih rizika zahteva čvrstu upravu, etičke okvire i javno-privatnu saradnju.
• Društveni uticaj: Društveni uticaj AI-ja je dubok i višeslojan. Dok AI obećava poboljšane rezultate u zdravstvu, personalizovanu edukaciju i povećanu produktivnost, takođe postavlja etička pitanja o privatnosti, nadzoru i pravednosti. Poverenje javnosti u AI ostaje krhko, sa nedavnim anketama koje pokazuju da preko 60% Amerikanaca izražava zabrinutost u vezi sa AI-jem i njegovim uticajem na društvo (Pew Research).

Ukratko, stanje AI u 2025. godini je karakterisano delikatnom ravnotežom između regulatornog nadzora, tehnološkog napretka, upravljanja rizicima i društvene prilagodbe. Učesnici moraju navigirati kroz ove složenosti kako bi iskoristili koristi AI-ja dok minimiziraju njegove nedostatke.

Izvori i reference

• Stanje AI u 2025. godini: regulativa, inovacije, rizici i društveni uticaj / Ažurirano: 2025, 6. jula, 12:00 CET
• preko 300 milijardi dolara
• Evropska komisija
• Bela kuća
• smernice o etici AI
• Pew Research
• preko 300 milijardi dolara u prihodima do kraja 2025. godine
• VentureBeat
• Microsoft
• Google DeepMind
• Meta
• Baidu
• Huawei
• AI.gov
• SemiAnalysis
• Mistral AI
• Anthropic
• 4,4 triliona dolara godišnje globalnoj ekonomiji
• EU AI Act